Географска карта - Високо (Visoko)

Високо је град и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у средишњем дијелу Босне и Херцеговине, у Зеничко-добојском кантону, у индустријском региону Сарајево-Зеница. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Високом је пописано 11.205 лица.

Височка долина била је рани центар одакле се ширила Босна, и до 15. вијека развио се у управно и политичко средиште средњовјековне босанске државе. У Милима је било банско седиште и центар државног живота, где се одржавао станак, те по некима крунидбено и гробно место Твртка Котроманића. Стари град Високи који се налази на брду Височица је био политички важна тврђава, а његово предграђе Подвисоки је био једно од најранијих примера средњовековне урбане средине на ужем подручју Босне. У Моштрима се налазио краљевски двор и високо училиште Босанске цркве.

Од средњовековног града, Високо ће израсти у насеље османског типа. У оквирима овог новог града историјску улогу имао је Ајас-паша Дана 11. новембра 1911, у последњим годинама Аустроугарске управе, град је скоро потпуно изгорио у пожару који је случајно започет.

Пре распада СФРЈ и грађанског рата, Високо је било највећи извозник текстила и коже у СФРЈ. Током читавог рата у БиХ, Високо је остало под надзором Армије РБиХ.

Данас су носиоци привредног развоја и даље кожарско-текстилна индустрија, али и ауто-индустријска. Од 2006. Високо посећују десетине хиљада туриста због псеудоархеолошке хипотезе Семира Османагића о наводним пирамидама. У Високом се налази православна црква Светог великомученика Прокопија који је проглашен националним спомеником.

Врела на дио града, и височко поље у даљини]] Природна средина Високог одређена је долинама ријека Босне и Фојнице, морфолошким диференцијацијама долина са падинама подбрда и вијенцем високих планина средње Босне - Озрена, Вранице и Звијезде. Подручје града је смјештено на надморског висини од 422 м.